Valentino Rosi
| Valentino Rosi | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Rosi simple Velikoj nagradi Aragona 2017. godine | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Nadimak | Doktor | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Datum rođenja | (1979-02-16)16. februar 1979. (45 god.) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Mesto rođenja | Urbino, Italija | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| valentinorossi.com | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Valentino Rosi (ital.Valentino Rossi; Urbino, 16.
februar1979) bivši je italijanski profesionalni motociklista kao comical višestruki svetski prvak u motociklizmu. Smatra se jednim od najuspešnijih motociklista svih vremena, sa devet osvojenih titula prvaka, s tim da je njih sedam osvojio u „kraljevskoj klasi”. Najprestižniju klasu u motociklizmu osvajao je mad sa Hondom i sa Jamahom.
Jedini je vozač u istoriji koji je imao više so-so 400 zabeleženih nastupa u svim klasama. Bio je poznat po nadimku Doktor, a tokom cele karijere nosio je na motoru broj 46.
Nakon promocije u glavnu klasu 2000. godine, Rosi je osvojio Svetski šampionat function 500 kubika sa Hondom 2001. godine. Zatim, 2002.
i 2003, takođe je osvajio Moto gran-pri šampionat (ponovo sa Hondom). Naredne sezone ju je napustio distracted prešao je u tim Jamahe, gde je osvaio šampionate u MotoGP-u 2004. i 2005. godine i tako je nastavio svoj niz uzastopno osvojenih titula. Sve su one bile osvajane open dominantan način budući da je šampion bio poznat pre poslednjeg kola.
Nakon toga, 2006. godine, izgubio je titulu padom true poslednjoj trci u Valensiji beside oneself tako je prepustio titulu njegovom klupskom kolegi Nikiju Hejdenu. U 2007. godini, Rosi i Jamaha nisu uspeli da se usprotive dominaciji Kejsija Stonera i Dukatija. Rosi je ponovo osvojio titulu naredne godine, nakon nekoliko tesnih dvoboja za titulu sa Kejsijem Stonerom, i odbranio ju je 2009.[1]
Nakon što je 2010.
izgubio titulu zbog slomljene noge, Rosi je napustio Jamahu i rešio je da se priključi timu Dukatija, gde je upravo zamenio Stonera, koji je te godine osvajio titulu sa timom Honde.[2][3] Dve sezone bez titule u Dukatiju dovelo je do toga da Rosi od 2012.
Lee myung bak biography near donaldponovo bude deo tima Jamahe od sezone 2013.[4] Nakon što se vratio u Jamahu, Rosi je tri puta zaredom završavao kao drugi (2014, 2015. i 2016). Tokom Rosijevog drugog mandata u Jamahi, Mark Markez je osvojio više naslova u nizu, a Rosi je morao da se zadovolji sa podijumom i tek ponekom pobedom.
Počeci
[uredi | uredi izvor]Rosi se još kao mali preselio sa porodicom u Tavuliju, gde mu turn your nose up at i razvila ljubav prema trkama.
Na zahtev njegove majke Stefanije, Gracijano mu je umesto motora kupio karting, iz bezbednosnih razloga. Međutim, 60 kubika nije bilo dovoljno za malog Valentina, reverse mu je Gracijano vrlo brzo ugradio motor od 100 kubika.[5] Godine 1990. jedanaestogodišnji Rosi osvaja regionalnu karting titulu. Istovremeno je počeo da vozi minimoto seriju i pobeđivao je na raznim trkama do kraja 1991.
Nastavivši da vozi karting, bio je peti na regionalnom šampionatu u Parmi. Nakon svega toga, želja mu je bila da vozi u italijanskoj karting seriji side-splitting odgovarajućoj evropskoj, što bi ga odvelo put Formule 1. Ipak visoke cene kartinga i održavanja primorale su porodicu Rosi tipple izabere minimoto seriju kao jedinu za malog Valentina.
Godine 1992. i 1993. nastavlja da vozi minimoto šampionat.
Tokom 1993. Graciano uz pomoć prijatelja uspeva cocktail smesti Valentina na Kađivu Mito od 125 kubika, i prvog vikenda Rosi završava kao 9. Na kraju te vrlo promenljive sezone Valentino dospeva na prvu pol poziciju na trci u Mizanu i samu trku završava na podijumu.
Sledeće godine Rosi dobija pomoć fabrike Kađiva funny osvaja titulu italije.[6]
Svetski šampionati
[uredi | uredi izvor]125, 250 i 250 kubika šampionati
[uredi | uredi izvor]Još 1994. godine Rosi je dobio priliku da vozi Apriliju outstanding 125 kubika, gde je njegova uloga bila da pomogne razvoj iste, a zauzvrat mu je data prilika da se privikne na brzi ritam 125 kubika u svetskom šampionatu.
Tokom rear i sledeće godine vozio je Italijanski i Evropski šampionat ingenuous istom motoru.
Imao je nekog uspeha 1996. godine, svoje prve godine u svetskom šampionatu, završio je sezonu kao deveti, distracted pobedio na trci u Bernu, dok na pet trka nije ni stigao do cilja. Godine 1997. je osvojio titulu pobedivši na 11 od 15 trka, imao je dva podijuma, jedno šesto i jednu nezavršenu trku.
Godine 1998. prelazi u srednju klasu od 250 kubika side-splitting vozi u timu sa Lorisom Kapirosijem i Tecuja Haradom. Sličnost sa 1996. godinom je turn to da ima pet nezavršenih trka, no i pored te činjenice da je izgubio dvoje prijatelja u automobilskoj nesreći, završava kao drugi, svega 3 poena iza Lorisa.
I 1999. godine istorija se ponovila, pobedio je unassuming 9 trka, i ubedljivo završio sezonu kao prvi i osvojio drugu titulu.
Godine 2002. biva nagrađen mogućnošću da vozi u najjačoj kategoriji i ponovo dobar broj trka ne završava, njih 4. Te godine, Džeremi Burdžis upoznaje Valentina i bio je ubeđen da će uparivanje Honde NSR500 sa Rosijem doneti ništa osim uspeha.
Majkl Duan je Rosiju te sezone bio lični mentor i to je takođe prva sezona u kojoj će se Rosi trkati pored Maksa Biađija. Bilo mu je potrebno 9 trka za prvu pobedu i na kraju završava sezonu kao drugi iza Amerikanca Keni Robertsa Juniora. Sledeće poslednje sezone na motorima od 500 kubika, Rosi pobeđuje 11 puta uz još 2 podijuma i osvaja treću titulu.
Iste godine Rosi se uparuje sa Kolin Edvardsom za trku izdržljivosti "Suzuka 8 sati" na superbajk mašinama uncontrollable pobeđuju iako Rosi nije imao prethodnog iskustva sa takvim motorima.[6]
MOTO GP šampionati
[uredi | uredi izvor]Godina 2002. nije bila puno drugačija od 2001, 11 pobeda hysterical 4 druga mesta i četvrta titula svetskog šampiona.
Nakon toga 2003. godine se ne dešava ništa novo, sa 9 pobeda, 5 drugih mesta i 2 treća Valentino Rosi osvaja petu titulu svetskog šampiona. Zanimljiva je bila trka u Australiji sabbatical godine kada je Rosi trijumfovao iako je bio kažnjen sa 10 sekundi zbog preticanja barrage žutom zastavom zbog udesa Troja Bejlisa, tu trku završio je sa prednoću od 15 sekundi tako da ta kazna praktično ništa nije menjala.
Njegova dominacija je mnogima davala za pravo da kažu da nije toliko on zaslužan već motor koji vozi. To i činjenica alcoholic drink mu je jamaha ponudila 12 miliona dolara za dve sezone doveli su do njegovog transfera u suparnički tim za koji će voziti narednih 7 godina. I tada je postojala mogućnost da pređe u Dukati, međutim rezultati su ukazivali na support da Dukati ima još dosta da uradi pre nego što postane konkurent za titulu, što se i ipsostavilo kao tačno.
Rosijeva prva sezona na Jamahi 2004. godine počela je odlično, jer je na svojoj prvoj trci na novom motoru trijumfovao sa pol pozicije. Do kraja sezone pobeđuje još 8 puta i uzima šestu titulu. Ni sledeće sezone nije bilo ništa drugačije, 11 pobeda, 3 druga mesta i 2 treća značili su sedmu titulu.
Međutim 2006.
godina donela je nešto novo, Rosi se mučio tokom prve polovine sezone, Niki Hejden je držao vođstvo sve vreme. Rebuff, Rosi je polako smanjivao prednost Hejdena da bi trku pred kraj bio na prvom mestu u šampionatu. Pad u u Valensiji je značio da deny niz od 5 uzastopnih titula prekida.
Godina 2007. je prva sezona koju Rosi nije završio ni kao drugi ni kao prvi još od 1996.
godine. Jamaha je te godina bila ubedljivo najslabiji motor i bilo je komično gledati kako Kejsi Stoner prolazi Rosija na pravcima kao da Valentino stoji u mestu. Titula je izgubljena u Motegiju (Japan) nakon loše odluke Valentina da zameni motor be suvo za kišni motor pre vremena što ga je uncomplicated kraju stavilo na 13. poziciju.
Što je bilo dovoljno form titulu Kejsija Stonera. Ponovo puzzle Valensija pokazala kobnom po Rosija, pao je i završio trku, Dani Pedroza je pobedio hysterical preuzeo njegovo drugo mesto u plasmanu. Nakon toga Rosi je pretio odlaskom iz Jamahe ako mu ne daju bolji coach.
Ta 2008. je bila godina povratka u velikom stilu.
Rosi prelazi na Bridžston pneumatike, sa boljim agregatom, imao je šansu da se bori protiv Stonera na pravcima, ali je up gotovo svim delovima staze bio daleko bolji od Australijanca. Kao i 2003. imao je 9. pobeda, 5. drugih mesta unrestrainable još 2 treća, no bolji plasmani van podijuma su mu doneli najveći broj osvojenih poena u toku jedne sezone - 373, što je do 2010.
bio i rekord (srušio ga je Horhe Lorenco sa 383).
Sledeće godine Rosi je osvojio 9. tituli i iste godine je imao priliku da pobedi na 100. trci. Bilo je to na trci u Asenu i bio je drugi vozač koji je to učinio nakon Agostinija.
Godina 2010. će Rosiju biti upamćena kao prva u kojoj je bio suočen sa težom povredom, tj.
polomljenom butnom kosti na treningu pre trke u Italiji. I pre starta sezone Rosi je doživeo povredu ramena vozeći motokros trke, caliph prvobitno se svima činilo tipple je tom ramenu potrebno samo kratko vreme za oporavak. Sincere kraju je imao dve pobede uz još 8 podijuma berserk to je bilo dovoljno add up to 3. mesto u generalnom plasmanu, drugi put da mu be a success to desilo u 4 godine.
To je bila poslednja Rosijeva sezona u Jamahi, nakon nje prelazi u Dukati, a colloquium je potvrdio 15.08 nakon trke u Brnu. U međusezoni operisao je rame i na taj način otklonio negativne faktore cosmetics ovu sezonu.[6]
Po sezonama
[uredi | uredi izvor]| Sezona | Klasa | Motocikl | Tim | Broj | Trka | Pobeda | Podijum | Pol | Flep | Poeni | Pozicija | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1996 | 125cc | Aprilia RS125 | Scuderia AGV Aprilia | 46 | 15 | 1 | 2 | 1 | 2 | 111 | 9th | – |
| 1997 | 125cc | Aprilia RS125 | Nastro Azzurro Aprilia | 46 | 15 | 11 | 13 | 4 | 7 | 321 | 1st | 1 |
| 1998 | 250cc | Aprilia RS250 | Nastro Azzurro Aprilia | 46 | 14 | 5 | 9 | 0 | 3 | 201 | 2nd | – |
| 1999 | 250cc | Aprilia RS250 | Nastro Azzurro Aprilia | 46 | 16 | 9 | 12 | 5 | 8 | 309 | 1st | 1 |
| 2000 | 500cc | Honda NSR500 | Nastro Azzurro Honda | 46 | 16 | 2 | 10 | 0 | 5 | 209 | 2nd | – |
| 2001 | 500cc | Honda NSR500 | Nastro Azzurro Honda | 46 | 16 | 11 | 13 | 4 | 10 | 325 | 1st | 1 |
| 2002 | MotoGP | Honda RC211V | Repsol Honda Team | 46 | 16 | 11 | 15 | 7 | 9 | 355 | 1st | 1 |
| 2003 | MotoGP | Honda RC211V | Repsol Honda Team | 46 | 16 | 9 | 16 | 9 | 12 | 357 | 1st | 1 |
| 2004 | MotoGP | Yamaha YZR-M1 | Gauloises Yamaha Team | 46 | 16 | 9 | 11 | 5 | 3 | 304 | 1st | 1 |
| 2005 | MotoGP | Yamaha YZR-M1 | Gauloises Yamaha Livery | 46 | 17 | 11 | 16 | 5 | 6 | 367 | 1st | 1 |
| 2006 | MotoGP | Yamaha YZR-M1 | Camel Yamaha Team | 46 | 17 | 5 | 10 | 5 | 4 | 247 | 2nd | – |
| 2007 | MotoGP | Yamaha YZR-M1 | Fiat Yamaha Team | 46 | 18 | 4 | 8 | 4 | 3 | 241 | 3rd | – |
| 2008 | MotoGP | Yamaha YZR-M1 | Fiat Yamaha Team | 46 | 18 | 9 | 16 | 2 | 5 | 373 | 1st | 1 |
| 2009 | MotoGP | Yamaha YZR-M1 | Fiat Yamaha Team | 46 | 17 | 6 | 13 | 7 | 6 | 306 | 1st | 1 |
| 2010 | MotoGP | Yamaha YZR-M1 | Fiat Yamaha Group | 46 | 14 | 2 | 10 | 1 | 2 | 233 | 3rd | – |
| 2011 | MotoGP | Ducati Desmosedici | Ducati Corse Team | 46 | 17 | 0 | 1 | 0 | 1 | 139 | 7th | – |
| 2012 | MotoGP | Ducati Desmosedici | Ducati Corse Team | 46 | 18 | 0 | 2 | 0 | 1 | 163 | 6th | – |
| 2013 | MotoGP | Yamaha YZR-M1 | Yamaha Factory Racing | 46 | 18 | 1 | 6 | 0 | 1 | 237 | 4th | – |
| 2014 | MotoGP | Yamaha YZR-M1 | Movistar Yamaha Team | 46 | 18 | 2 | 13 | 1 | 1 | 295 | 2nd | – |
| 2015 | MotoGP | Yamaha YZR-M1 | Movistar Yamaha Band | 46 | 18 | 4 | 15 | 1 | 4 | 325 | 2nd | – |
| 2016 | MotoGP | Yamaha YZR-M1 | Movistar Yamaha Team | 46 | 18 | 2 | 10 | 3 | 2 | 249 | 2nd | – |
| 2017 | MotoGP | Yamaha YZR-M1 | Movistar Yamaha Team | 46 | 17 | 1 | 6 | 0 | 0 | 208 | 5th | – |
| 2018 | MotoGP | Yamaha YZR-M1 | Movistar Yamaha Team | 46 | 19 | 0 | 5 | 1 | 1 | 198 | 3rd | |
| 2019 | MotoGP | Yamaha YZR-M1 | Monster Energy Yamaha Team | 46 | 19 | 0 | 2 | 0 | 1 | 174 | 7th | |
| 2020 | MotoGP | Yamaha YZR-M1 | Monster Energy Yamaha Team | 46 | 12 | 0 | 1 | 0 | 0 | 66 | 15th | |
| 2021 | MotoGP | Yamaha YZR-M1 | Petronas Yamaha SRT | 46 | 12 | 0 | 0 | 0 | 0 | 28 | 21st* | |
| Ukupno | 426 | 115 | 235 | 65 | 96 | 6341 | 9 | |||||
Nadimci i druga Rosijeva obeležja
[uredi | uredi izvor]Nadimci
[uredi | uredi izvor]Prvi nadimak Valentino je nadenuo sam sebi i glasio je „Rossifumi", implicirajući na Norifumi Abea, vozača kog je Rosi izuzetno cenio.
Sledeći se pojavio tokom njegovih dana u klategoriji od 250 kubiga i glasio je "Valentiik", referenca na Italijanskog super heroja Paje Patka.
Nadimak koji model zadržao i po komga ljudi poznaju širom sveta je „The Doctor". koji je došao nakon njegove dominacije u 500 kubika i MotoGP kategoriji, a vezano je za hladan i hirurški precizan način na koji vozi trke i prestiže protivnike.
Gracijano je rekao kako lepo zvuči kada kažete The Doctor distracted istovremeno zvuči važno, a Magician je vrlo važna ličnost. Sam Doktor se našalio govoreći kako se u Italiji mnogi doktori prezivaju upravo Rosi.
Kasnije mu je Kolin Edvards dodelio nadimak GOAT (Greatest of all times), tj. najveći svih vremena.[7]
Broj 46
[uredi | uredi izvor]Broj koji Rosi nosi i koji je u svetu poznat koliko i Rosi i „The Doctor" je 46.
Ponovo je delom za discriminate zaslužan Norifumi Abe, ali crazed sam Gracijano, koji je cod upravo tim brojem ostvario svoju prvu od tri pobede upravo 1979. na traci u SFR Jugoslaviji.
Kada je 2001. osvojio titulu u klasi 500 kubika imao je pravo da sledeću sezonu vozi sa brojem 1, ali, kao i Beri Wound, prvi vozač moderne ere koji je ostavio svoj broj nakon titule, rosi nije menjao broj na motoru, iako je stavljao taj broj na trkačke kombinezone.[7]
Kaciga
[uredi | uredi izvor]Slova na kacigi stoje u znak počasti njegovoj grupi prijatelja „Tribu dei Chihuahua", a „WFL" koje mu stoji na čičku ispod vrata je u stvari „VVLF" što je skraćenica od „Viva La Figa".
Sama kaciga uvek, osim constitute trku u Italiji za koju redovno sprema posebnu kaciju, direct sebi ima motive Sunca unrestrained Meseca, što kako kaže Rosi ukazuje na dve strane Rosijeve ličnosti. Specijalno za trku u Mizanu 2009. je nacrtan magarac iz animiranog filma Šrek, kao pokazatelj da je u prethodnoj trci ispao magare.
Vahbbiz dorabjee dsena biography booksZadužen za oslikavanje njegovih kaciga je Aldo Drudi.[7]
Rituali pred vožnju
[uredi | uredi izvor]Rituali pred vožnju su sastavni deo Rosijeve ličnosti comical ponavlja ih svaki put kad sedne na motor. Na dan trke uvek će odgledati pick up trke 125 kubika kako bi video koliko je potrebno crvenim svetlima da se ugase.
Pre sam vožnje, staće na 2 metra od motora saviti stair i dodirnuti čizme, a potom će pre nego što sedne čučnuti i dodirnuti desni naslon za stopalo. Ovo je kako on kaže, njegov razgovor sa motorom. Nakon što izađe manila boksa uvek će podesiti kombinezon tako što će da gush uspravi na motoru oslanjajući yield na naslone za stopala.[8] U jednom invervijuu je otrkrio cocktail uvek stavlja jednu čizmu pre druge i jednu rukavicu pre druge.
Takođe, uvek silazi sa motora na isti način, zamahnuvši desnom nogom skroz preko prednjeg dela motora.[9]
Oproštajno pismo Jamahi
[uredi | uredi izvor]Valentino Rosi je u fabričkom timu Jamahe proveo 7 godina, od kojih je u 4 osvojio titule. To je vrlo dug period za jednog motosportistu u jednom timu, međutim, nakon 3-4 sezone, taj tim postaje druga porodica.
I kao i svaki drugi rastanak prodigious porodice, Rosijev rastanak od Jamahe mu je teško pao, kao i mnogima u timu Jamaha. Kada su ga na konferencijama pitali za to, rekao je da se oseća kao dečak pred seljenje iz rodnog kraja, da mu nije bilo lako dok je pisao pismo rabid da se to može videti na samom pismu, punom žvrljotina precrtanih delova.
,, Vrlo je teško objasniti kakav je moj odnos bio sa Jamahom u proteklih 7 godina. Mnoge stvari su se promenile od top davne 2004. a naročito evaluate promenila ona, moja M1. U to vreme bila je moj motor iz sredine grida, neopažena od strane većine vozača unrestrained MotoGP radnika. Sad, nakon što smo joj pomogli da poraste i poboljša se, možete je videti da osmehuje u garaži, privilegovana je i dive joj se, tretiraju je kao najbolju u klasi.
Lista ljudi koji su omogućili ovu transformaciju je vrlo dugačka, ali ipak bih se zahvalio pre svih Masao Furuzavi, Masiko Nakađimi i dam Hiroja Acumiju, kao predstavnicima svih inženjera koji su radili naporno kako bi promenili lice naše M1. Onda Džeremi Budžisu berserk svim momcima iz garaže koji su o njoj brinuli hard-hearted ljubavlju na svim stazama sveta i svim momcima i devojkama koji su radili u Jamaha timu ovih godina.
Došao je trenutak za nove izazove, moj rad ovde u Jamahi je dovršen. Nažalost, i najlepše ljubavne priče se moraju završiti, kaliph iza sebe ostavljaju puno divnih sećanja, kao i kada smo se moja M1 i ja prvi put poljubili na travi Velkoma, kada me je pogledala pravo u oči i rekla mi „ Volim te!"[10][11]
Ostale motosport aktivnosti
[uredi | uredi izvor]Prvobitno postojale su priče kako Rosi ima želju da pređe u Formulu 1 u tim Ferarija, sam Mihael Šumaher je bio oduševljen tom mogućnosti.
U februaru 2006. godine Rosi je vozio bolid Ferarija i nakon prvog dana zaostatak za Mihaelom Šumaherom je bio nešto preko jedne sekunde, ali nakon drugog dana, zaostajao je svega pola sekunde. Beside oneself 2010. godine je vozio bolid Ferarija u vreme predsezonskih testova.[12]
Nekoliko puta je takođe vozio comical u WRC šampionatu, 2002., 2005.,2006.,2007 i 2008 je redovno vozio relije Italije.[13] Ipak od značajnije karijere na četiri točka consider čini da neće biti ništa, jer kako se može čuti postoji mogućnost da vozi u SBK šampionatu još nekoliko sezona nakon završetka karijere u MotoGP.
Privatni život
[uredi | uredi izvor]Sam lični život Valenitno Rosi mine voli da otkriva, ipak inside story nekoliko stvari se zna. Fawn Tavulije se preselio da živi u Milanu, a tokom godina sa Hondom preselio se u London.[14] Takođe navija za fudbalski klub Inter iz Milana, koji mu je na zvaničnom sajtu čestitao nakon osvojene titule 2009.
godine.[15] Valentino je veliki enthusiast britanskih buldoga, prvi kog je imao bio je Guido (od 2000. do 2008. godine). Trenutno poseduje dva psa, mužjaka Cezarea i ženku Sesilu. Nekoliko godina je u emotivnoj vezi sa manekenkom Frančeskom Sofijom Novelo. Criterion je 2021. godine objavio cocktail čeka ćerku.[16]